Usmeno stvaralaštvo srpskog naroda jeste književnost za sebe, narodna književnost, kako se obično naziva, koja stoji naporedo s druga dva osnovna vida srpske književnosti, srednjovekovnom ili starom i novom literaturom. U vremenima kada je srpski narod, usled gubitka nezavisnosti i pada u tursko ropstvo bio odsečen od ostalog sveta i isključen iz evropskih kulturnih kretanja, ona je preuzela na sebe i mnoge funkcije pisane reči i umetničke književnosti. Otuda je srpska narodna pesma, kao glavni oblik naše narodne književnosti, daleko nadrasla značaj i granice folklornog stvaranja i postala osnovni književno-umetnički izraz naroda, naša najveća poezija, "naša klasika jedina i prava", kako je rekao Vasko Popa.
narodne redjalice za decu.zip
Govoreći o žanrovskim interesovanjima predškolske dece, naveli smo da se ona zanimaju za sledeće jednostavne forme usmene predaje: uspavanke, cupaljke, tašunaljke, prohodalice, blagoslove, rugalice, razbrajalice, ređalice, brzalice, zagonetke, poslovice, lirske pesme, basne i priče o životinjama. Ovi oblici se nazivaju još i govorne igre ili govorni izrazi i većina njih je namenjena upravo deci. Ove književne vrste se najčešće zapostavljaju i ostaju izvan pažnje sveobuhvatnog i studioznog proučavanja narodne književnosti. Takav odnos potiče, verovatno, stoga što je jedan deo ovih umotvorina po svojoj sadržini, upotrebi i funkciji vezan za detinjstvo, te zato deli sudbinu književnosti za decu uopšte, koja se, povremeno, još i danas bori za legitimitet i priznavanje vlastite, autentične poetike. koja nije manje zahtevna i složena zbog malog rasta njenih čitalaca. S druge strane, ovi književni oblici smatraju se više frazeološkom građom nego poezijom, u čemu, takođe, treba videti razlog olakog prelaženja u izučavanju njihovih poetskih vrednosti.
U predgozoru knjizi Srpske narodne poslovice, Vuk je zabeležio da poslovice u našem narodu nemaju posebno ime nsgo kad se koja hoće da rekne, obično se govori: Štono ima riječ; Štono stari vele, ili Štono babe kažu, itd.
Na kraju treba dodati da objašnjavanje specifične, arhaične leksike, koja je iščilela iz naše svakodnevne jezičke upotrebe, ali i dalje daje posebnu lepotu i patinu drevnosti tekstovima iz narodne književnosti, - takođe je izuzetno važan postupak u približavanju dela predškolskom detetu. Bez razumevanja na semantičkoj ravni nema doživljaja, na kome se temelji interpretacija književnog teksta u predškolskim ustanovama. Narodne umotvorine utiču na razvoj jezičkog senzibiliteta dece, njihovog književnog ukusa i omogućuju im da u sasvim ranom detinjstvu jezik, kao sredstvo kojim se gradi književni svet, upoznaju po prvi put upravo na vrelu narodnog govorenja i lepoti razigrane narodne reči.
Izbor iz narodne književnosti: srpske narodne umotvorine (poslovice, zagonetke, pitalice, brzalice, razbrajalice), srpske šaljive narodne pesme, srpske narodne lirske pesme (mitološke, porodične, ljubavne), srpske narodne epske pesme (ciklus o Kraljeviću Marku, kosovski ciklus), narodne epsko-lirske pesme (balade, romanse) (112 strana)
Izbor iz narodne književnosti: srpske narodne priče i pripovetke, srpske šaljive narodne priče, srpske narodne legende (predanja), narodne legende o Svetom Savi, novele, anegdote, srpske narodne basne i priče o životinjama, srpske narodne bajke (136 strana)
1. OSU SE NEBO ZVEZDAMAIzbor iz narodne književnosti: srpske narodne umotvorine (poslovice, zagonetke, pitalice, brzalice, razbrajalice), srpske šaljive narodne pesme, srpske narodne lirske pesme (mitološke, porodične, ljubavne), srpske narodne epske pesme (ciklus o Kraljeviću Marku, kosovski ciklus), narodne epsko-lirske pesme (balade, romanse) (112 strana)
Onima koji sa žarom u oku posećuju štandove i knjižare sa antikvarnim knjigama, predlažemo da među njima potraže fantastičnu Riznicu narodne književnosti za decu u tri knjige, koju je priredio Dragan Lakićević, a izdao BIGZ davde 1990. godine. Vanvremensko bogatstvo usmene književnosti, ispraćeno neverovatnim ilustracijama Milana Miletića, predstavlja idealan poklon za svakoga, bilo da je danas dete ili je bio dete nekada davno (iza sedam gora i sedam mora). Riznica se sastoji iz 3 knjige:
izd 1991g, tvrd povez, korišećna, zalepljen hrbat narodne lirske pesme zagonetke poslovice izreke pitalice brzalice brojalice razbrajalice par lista zacepljeno ali su celi
Polovna knjiga, izuzetno očuvana, posveta na predlistu.Izdavač: Dečje novine - Gornji Milanovac,1985. god.Tvrd povez, 28 cm.77 str.Taši - taši, Beloruske narodne uspavanke, pošalice, igre, razbrajalice
Broj strana: 368Pismo: ĆirilicaPovez: TvrdFormat: 16x23 cmGodina izdanja: 2016.Izdavač: Kreativni centarOva knjiga sadrži bisere narodne mudrosti koji su nastajali vekovima. Ta godinama sticana saznanja pretočena su u brojne oblike: poslovice, pitalice, zagonetke, izreke, poređenja, blagoslove, zakletve, basme, razbrajalice, brzalice itd. Priređivači nove knjige iz edicije Pustolovine Simeon Marinković i Slavica Marković napravili su izbor najvrednijih narodnih umotvorina, najboljih misli o srpskim narodnim umotvorinama i nastojali su da tome dodaju svoja viđenja i ocene.
Ova zbirka za decu u kojoj se nalaze, pre svega, narodne bajke i šaljive narodne pripovetke, naslovljena je istoimenom šaljivom pričom. Na samom početku predstavljene su bajke, pažljivo odabrane za najmlađi čitalački ukus, na osnovu kojih čitaoci stiču saznanja o ljudskim vrlinama i manama. Šaljive narodne priče i pripovetke su daleko brojnije u našoj književnosti, te ih je zato i u ovoj zbirci više. Motiv u šaljivim pričama i pripovetkama je gotovo isti, te se tako, na šaljiv način, opisuje sukob između Ere i Turčina zbog poniženja u ropstvu, kao i sukob Ćose i Turčina ili pak divova. I bajke, ali i pripovetke, otkrivaju mnogo toga o junacima, ali i donose sa sobom određene pouke, što je, svakako, neophodno mladim generacijama pri svakom njihovom narednom koraku.
1. Osu se nebo zvezdama - Izbor iz narodne književnosti: srpske narodne umotvorine (poslovice, zagonetke, pitalice, brzalice, razbrajalice), srpske šaljive narodne pesme, srpske narodne lirske pesme (mitološke, porodične, ljubavne), srpske narodne epske pesme (ciklus o Kraljeviću Marku, kosovski ciklus), narodne epsko-lirske pesme (balade, romanse) (112 strana)
NA osnovu dugogodišnjeg proučavanja Miomir Milinković, i sam pisac za decu, sačinio je dragocenu i retku monografiju "Istorija srpske književnosti za decu i mlade", kojom je sagledan period od početaka do današnjih dana. Knjiga, u izdanju "Buklenda", obuhvata više od 150 pesnika, proznih i dramskih pisaca, kao i književnih istoričara i kritičara. Razvojni put književnosti za mališane autor, inače profesor na Učiteljskom fakultetu u Užicu, razvrstao je u šest faza: narodne umotvorine, doba prosvetiteljstva, Zmajevo doba, književnost između dva svetska rata, stvaralaštvo druge polovine 20. veka i književnost na kraju prošlog i na početku ovog veka. - Usmena književnost nije stvarana za decu, ali je po sadržini, stilu i jeziku veoma bliska afinitetu dečje prirode - kaže Milinković. - Međutim, neki usmeni modeli namenjeni su isključivo mališanima, a to su uspavanke, tašunaljke, cupaljke, lazaljke, razbrajalice, ređalice i brzalice. Uz Gavrila Stefanovića Venclovića, Zaharija Orfelina (koji je 1767. štampao prvi srpski bukvar) i Avrama Mrazovića (koji je dve decenije kasnije pokrenuo prvi srpski periodikum za decu "Poučitelni magazin"), u knjizi se posebno ukazuje na značaj Dositeja i manje poznatog Luka Georgijevića Milanova. Prvi je, kako je govorio, svoja dela pisao na "polzu" svoga naroda i "srpske junosti", koja je kod njega imala šire značenje i odnosila se na decu i mlade. Učitelj Milovanov je objavio samo dve originalne pesme, od kojih je pesmom "Na knjižicu za novoljetnji dar" anticipirao teme i motive, koji će se sresti u delima docnijih, pa i savremenih dečjih pesnika.NA RAZMEĐI VEKOVA U POSLEDNjOJ fazi srpske književnosti za decu, stvarane na razmeđi dvaju vekova, Milinković ukazuje na dela Dragomira Đorđevića, Vladimira Stojšina, Gordane Todorović, Gordane Maletić, Gradimira Stojkovića, Boška Lomovića, Milovana Vitezovića, Dušana Đurđeva, Toda Nikoletića, Milutina Đuričkovića, Uroša Petrovića, Branka Stevanovića. Od najmlađih, koji ni izdaleka nisu završili svoj opus, tu su Dejan Aleksić i Igor Kolarov. Od svoje prve pesme za decu o Lenjom Gaši iz 1858, pa do kraja života Zmaj je ispevao više od 1.000 pesama, stvorio celu jednu književnost i otvorio nepregledan registar tema i motiva, nagoveštavajući puteve i pravce novih književnih tokova. Njegov savremenik Laza Kostić, hvaleći njegovu intimnu liriku, osporavao ga je kao dečjeg pesnika: "Sve je to mudro i pametno, samo što tu nema poezije ni za leka". Bez obzira i na neke kasnije kritike, Zmajeva poezija za decu, u kojoj se prepliću igra i šala, pouka i zbilja, predstavlja jedinstvenu i neponovljivu pojavu u istorije srpske književnosti. O tome govori i činjenica da je godinama i decenijama imao mnogo epigona, a da su tek malobrojni, kao što je Gvido Tartalja, idući njegovim tragom, uspevali da ostvare originalna dela. Uz ovog pisca, međuratnu srpsku književnost za decu obeležili su i Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Branislav Nušić, ali je u toj fazi poseban pečat dao Aleksandar Vučo. Njegova poema "Podvizi družine Pet petlića" napravila je radikalan zaokret u razvojnim tokovima stvaralaštva za decu. Prvi put posle Zmaja naša književnost dobila je istinskog korifeja, koji je pišući o životu velegrada i junacima zapuštenih predgrađa znatno proširio tematski okvir i postavio čvrste temelje od kojih počinju novi tokovi modernih književnih tendencija. Na sasvim drugi način Nušić je svojim "Hajducima" označio početak novog žanra, koji će ući u tradiciju naše književnosti za decu. Ovaj, kao i posleratni period ne može se zamisliti bez plemenite i dobronamerne Desanke, koja je ovako označila svoju poetiku: "U odraslim nalazim zapretanu dušu deteta, a u duši dece začuđujuće zrelu dušu ljudi". Uz Zmaja, najveći prostor u ovoj monografiji dobio je Dušan Radović, koji je zbirkom "Poštovana deco" (1954) izvršio radikalan zaokret, ne samo u pevanju, već u tumačenju poezije. Njegov pesnički kredo bio je da pisac za decu treba "prvo da bude kratak, drugo da izmišlja nemoguće stvari, treće da priča smešno". - Svoju poetiku Radović temelji na apsurdu, nonsensu, parodiji i paradoksu, što je bilo sasvim dovoljno da osvoji srca malih čitalaca i skrene na sebe pažnju književnih znalaca. Za kritičare to je bio poetski šok, kojim je on, kako se docnije ispostavilo, na volšeban način izmirio tradicionalo i moderno i nagovestio neslućene mogućnosti modernog poetskog govora. Bio je prvi srpski pesnik za decu koji je drugačije pevao od Zmaja - ističe Milinković. PLAVI ČUPERAK Pesma "Plavi čuperak" (1965) Miroslava Antića razbila je klišetirane okvire dečje poezije u kojoj ranije nije bilo mesta za romantičnu težnju i prve, stidljive nagoveštaje đačke ljubavi. Dragocene darove malim čitaocima dali su i Dragan Lukić, Milovan Danojlić, Stevan Raičković, Gordana Brajović, Ljubovije Ršumović, Branko V. Radičević, Aleksandar Popović, Duško Trifunović, Branislav Crnčević, Arsen Diklić, Ljubiša Đokić, Grozdana Olujić, Laza Lazić, Mošo Odalović... Pratite nas i putem iOS i android aplikacije 2ff7e9595c